Šta videti u Crnoj Gori za pet dana – Nacionalni park Lovćen ( II dan )

Probudilo nas je vedro nebo, a miris mora i čist vazduh naveo da što pre krenemo u novu avanturu. Još pod utiskom od prethodnog dana o kojem možete pročitati ovde, pripremili smo sva čula za uživanje u danu koji je pred nama. Vremenska prognoza nas je „savetovala“ da drugi dan posetimo nacionalni park Lovćen jer je najavljeno sunčano i toplo vreme. Zbog visine na kojoj se nalazi i promeni temperature, odlučili smo da ne rizikujemo.

 

Dan smo započeli obilaskom luke Porto Montenegro i Tivta.

Mali gradić sa oko 14.000 stanovnika smešten je u Bokokotorskom zalivu sa odličnom pozicijom za obilazak okolnih mesta. Od Tivta bukvalno ništa nije daleko, a ovaj deo Crne Gore nudi dosta mogućnosti za obilazak i razne vrste aktivnog i pasivnog odmora.

Popločano šetalište duž obale sa mnoštvom kafića i pogledom na usidreni brod daju posebnu čar ovom malom gradu. Ovde se oseća pravi duh Jadrana. Prvomajsko sunce nas je zagrejalo i nakon doručka i kafe, sa napunjenim „baterijama“, prošetali smo ka Porto Montonegro luci.

 

 

Porto Montenegro predstavlja ekskluzivni deo Tivta i najlepšu marinu na Jadranu. Od stare ratne luke nastala je luksuzna marina sa usidrenim jahtama koje stvaraju novu priču za ovaj grad i naselje koje je osmišljeno tako da ispuni sva očekivanja vlasnika jahti i posetilaca. Ovde možete videti najskuplje i najluksuznije jahte iz celog sveta. Ovde stambeni objekti odišu glamurom i modernim dizajnom.

 

 

Pogled na zaliv Boke Kotorske

Krenuli smo ka Kotoru i vrlo brzo starim putem počeli da se penjemo serpentinama uzbrdo ka Njegušima odakle smo imali priliku da gledamo Boku Kotorsku iz drugačije perspektive. Skoro na svakoj krivini postoji mesto za parkiranje kako bi se uživalo u pogledu od kojeg zastaje dah. Kako smo se pomerali na veću nadmorsku visinu, tako je i pogled bio fascinantniji.

Obratite pažnju i kod konobe Krstač skrenite u desno (pravo se nastavlja ka Njegušima). Put je do jednog trenutka ok, ali veoma uzak, međutim u jednom delu smo naišli na deo koji uopšte nije asfaltiran. Možda je sada već završen ali se u maju 2018. godine još uvek radio. Za početnike u vožnji, savetujem da do Lovćena dođu taksijem.

 

 

Nacionalni park Lovćen

Poput nekog čuvara, planina Lovćen se uzdiže iznad Kotora. Za Crnogorce predstavlja simbol slobode i njihovog identiteta. 1952. godine proglašena je nacionalnim parkom koji obuhvata njene centralne i najviše delove. Nacionalni park zauzima površinu od 6.400 hektara i njegov najviši vrh je Štirovnik.

Lovćen je poznat po svojim vidikovcima u šta smo se uverili na kotorskim serpentima gde je doživljaj bio zaista neverovatan. Ali to nije sve, pogled sa ove planine se pruža na sve strane. Ka moru, ka njegovim kamenim vrhovima ili ka starim kamenim kućama koje tu svedoče o nekim drugačijim vremenima. Nama su panorame na serpentinama bile samo uvod u sve ono što nas čeka.

Nakon skretanja ka nacionalnom parku, krećemo se kolima uskim putem koji vodi pored starih kuća. Prizori se smenjuju, u jednom trenutku vidimo samo bezdan. Zatim pašnjak. Tu je i pastir koji pazi na svoje stado. I on se raduje Suncu i lepom vremenu. Gde god da pogledate, na Lovćenu ćete doživećeti neponovljive prizore.

 

 

Kao što sam već naglasila, put nije bio u jednom delu asfaltiran i pomislili smo da se vratimo, ali to je bilo samo nekoliko stotina metara i nastavili smo ka našem cilju.

Posle table za ulazak u nacionalni park Lovćen sačekala nas je rampa i naplata ulaza od 2 evra po osobi.

Prolazimo rampu i nastavljamo ka Njegoševom mauzoleju koji je najveći i najvažniji spomenik nacionalnog parka i kruna naše posete Lovćenu.

 

Mauzolej Petra II Petrovića Njegoša

Na drugom najvišem vrhu Lovćena, Jezerskom vrhu nalazi se mauzolej jednog od najvećih pisaca i državnika Crne Gore, Petra II Petrovića Njegoša. Dok je bio živ, Njegoš je izabrao baš ovo mesto i sagradio kapelu u kojoj je kasnije i sahranjen. Prvobitno sagrađena kapela je srušena za vreme Prvog svetskog rata i Njegoševo telo je preneto u manastir na Cetinju. Kasnije je obnovljena, tako da je poznati mislilac vraćen baš tamo gde je želeo večno da ostane.

Do parkinga nas vodi velika uzbrdica, ali pošto je ograničen broj parking mesta, mi smo se kao i većina parkirali negde usput.

Do ulaza u mauzolej delilo nas je 461 stepenik koji kroz tunel vode do vrha planine. Ulaznica košta 3 evra, ali kada se pređe 461 stepenik, ko još može da odustane i ne uđe 🙂

Ulaz u mauzolej čuvaju dve statue od tamnog kamena koje simbolizuju dve crnogorske žene. U centralnom delu je statua Njegoša sa knjigom, čija leđa čuva orao raširenih krila, a iznad njega je luk sa mozaikom od 200.000 pozlaćenih pločica.

 

 

U kripti do koje se spuštamo mermernim stepenicama dolazimo do sarkofaga sa Njegoševim posmrtnim ostacima. Osećam hladan mermer pod prstima. Iako napolju šiba vetar, unutra osećam čudan mir.

Iza mauzoleja vodi staza do vidikovca. Kažu da se odavde pruža najlepša panorama na Crnu Goru, a ja kažem da je jasno zašto je Njegoš želeo da ostane baš ovde. 

 

 

Lovćenski vetar je glavni krivac zašto nismo više vremena proveli na vidikovcu. Ali, ovde su nastale neke od meni najdražih fotografija i baš ovde sam videla neke od najlepših panorama. Sa pravom mogu da kažem da smo bili na Lovćenu, „nebu pod oblake“.

 

 

Za kraj dana…

Vratili smo se ka Kotoru preko sela Njeguši, koje je rodno Njegoševo mesto. Ovde se nalazi njegova kuća sa karakterističnim nameštajem i postavkama i njegovog vremena. Vodič koji je dremao na stolici kada smo došli, kao da se iznenadio našom posetom! 🙂

Pošto nismo ulazili u Njegoševu kuću, ostatak dana smo obilazili deo Bokokotorskog zaliva. Divili se malim mestima i ususkanim kućicama na jadranskoj magistrali. Svraćali smo i slikali sve one slatke i mirne kadrove bez gužve i turista.

 

 

Na putu od Kotora ka Tivtu, zastajemo u mestu Prčanj. Grandiozne stepenice velelepnog hrama dominiraju mestom i odmah su nam privukle pažnju. Posvećen je rođenju Bogorodice i najveći je hram u Boki.

Zatim smo naišli na malu crkvu, Gospa od Anđela, iz 15. veka koja sa rta posmatra Perast i brodove koji prolaze. Prošli smo kroz Donji Stoliv, Lepetane i Donju Lastvu.

 

 

Veče smo proveli u luci Porto Montenegro gde smo videli sav luksuz u punom sjaju. Na svakom koraku se oseća da je ovo odmaralište za bogate urađeno po svetskim standardima. Ali ne može da se poredi sa onim osećajem mira na vetrovitom vrhu Lovćena. Ne može da se poredi sa oduševljenjem na kotorskim serpentinama. Meni ne može. Jer, serpentine su zaista jedinstven doživljaj.

Krenuli smo lagano u susret trećem danu o kojem možete čitati ovde.

 

 

Korisne informacije:

• Ulaz u nacionalni park Lovćen košta 2 evra;
• Ulaznica u Njegošev mauzolej košta 3 evra (za decu je ulaz 2,5 evra, a postoje i neki popusti za srednjoškolce i studente);
• Na početku stepenica ka mauzoleju imate restoran ukoliko ne ponesete hranu sa sobom. Verujem da je i pogled fenomenalan;
• Negde na sredini serpentina postoji Zip Line, ukoliko neko želi da se spusti strmim stranama Lovćena;
• Kako stići do Njegoševog mauzoleja i kako izgledaju serpentine pogledajte ovde;
• Više o Nacionalnom parku Lovćen pročitajte ovde.