Pet predloga za prolećna putovanja u okolini Beograda

Često me prijatelji pitaju da im preporučim neko kraće putovanje ili izlet, pa sam zato rešila da vam u ovom tekstu predstavim mojih pet predloga za prolećna putovanja u okolini Beograda. Nadam se da će vam biti od koristi, a u narednom periodu planiram češće da pišem predloge i ideje za jednodnevna ili vikend putovanja.

 

Zagajička brda

Deliblatska peščara je jedinstvena peščara u Evropi koja se nalazi u južnom Banatu. Proglašena je Specijalnim rezervatom prirode 1977. godine i jedna je od najneobičnijih stepskih područja kod nas.

Idealno vreme za posetu Zagajičkim brdima je april-maj i zato ih i ubrajam kao predlog za prolećna putovanja. Preko leta su ovde visoke temperature i nema  hladovine, pa može da bude izizetno naporno pešačenje.

Zagajička brda su udaljena oko 90km od Beograda. Do njih se stiže preko Pančeva i Kovina, do sela Grebenac. Po ulasku u Grebenac, treba skrenuti levo ka groblju i kada stignete videćete tablu sa obaveštenjem da se nalazite u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara. Možete ostaviti automobil u hladovini i peške krenuti putem koji vodi odmah desno pored table. Staza do najviše tačke Zagajičkih brda je duga oko 7 km u jednom pravcu.

Kada je lepo vreme, kolima može da se stigne skoro do kraja, ali oprezno, jer ima delova gde su velike neravnine i rupe na putu.

Ono što svakako želim da naglasim svima koji krenu u obilazak Zagajičkih brda, jeste, da na mnogim delovima nema dometa, pa se dešava da se turisti zagube.  Samo pratite utabanu stazicu i nema problema. 🙂 Obavezno ponesite vodu i grickalice sa sobom.

Ovo putovanje je idealno ne samo za ljubitelje prirode, već i za strastvene fotografe, jer je staza veoma živopisna, a nije naporna. 

Ukoliko krećete u ovu avansturu, detaljniji tekst i smernice pročitajte OVDE.

Planina Kosmaj

Na manje od sat vremena vožnje od Beograda, možete posetiti planinu Kosmaj, drugu najnižu planinu u Srbiji. Na ovom izletu možete posetiti i dva manastira od velikog kulturno – istorijskog značaja, Tresije koji je posvećen Saboru svetih Arhangela i manastir Pavlovac koji datira iz 15. veka.

Do vrha Mali Vis vodi šumska staza u kombinaciji sa stepenicama, a možete stići i kolima, ali je šetnja pravi način da upoznate prirodu Kosmaja. Na vrhu dominira spomenik borcima Kosmajskog odreda koji je podignut 1971. godine u čast palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Možete posetiti i vidikovac Kosmaj koji predstavlja zapravo drveni toranj sa predivnim pogledom na Šumadiju. Ispred je tabla da se penjete na sopstvenu odgovornost, pa obratite pažnju dok gazite jer su stepenice takođe drvene. U blizini se nalazi još jedan dosta skromniji spomenik i do njega vodi malo strmija staza, pa ovde treba obratiti pažnju, jer je teren dosta neravan. Ovaj spomenik zapravo predstavlja spomen kosturnicu na Belom Kamenu, koja je podignuta ratnicima Timočke divizije koji su pali u borbama za odbranu Beograda 1914. godine.

Nakon obilaska možete ručati u nekom od okolnih restorana sa odličnom domaćom hranom. U blizini je i čuvena pivnica Kabinet gde možete isprobati neko od ponuđenih piva, a mislim da u ponudi  imaju i hranu.

Kako stići i šta možete obići detaljnije je opisano OVDE.

 

Aranđelovac i Orašac

Aranđelovac je smešten u podnožju planina Bukulja i Venčac i predstavlja jednu od najznačajnijih banja i lečilišta u našoj zemlji. Izlet u Aranđelovac bih nazvala izletom u srce Šumadije gde možete provesti lepo iskorišćen i sadržajan dan. Udaljen je od Beograda oko 70 km.

Ukoliko dolazite iz pravca Beograda, prvo svratite u Orašac. Ovde se odigrao ključni momenat i tajni sastanak za pokretanje bune i ustanka, koji je doprineo oslobođenju Srbije od Turaka. Orašac, kao znamenito mesto je od 1979. godine svrstan u kulturno dobro od izuzetnog značaja. U Orašcu je sve jako blizu i za sat, dva možete obići muzej Prvog srpskog ustanka, spomenik Karađorđu, spomen školu i prošetati do Marićevića jaruge. 

Cena ulaznice u muzej je 200,00 dinara i radi svakim danom od 09h-17h.

Nakon toga produžite ka Aranđelovcu gde predlažem da:

• Posetite Narodni muzej u Aranđelovcu – radno vreme muzeja je 08h-16h radnim danima i od 10h-14h vikendom. Cena ulaznice za muzej je 150,00 dinara.
• Posetite pećinu Risovaču – radno vreme svaki dan 09h-17h. Cena ulaznice je 300,00 dinara.

Ono što je odlično je da postoje objedinjenje ulaznice, pa npr: ulaznica za Narodni muzej Aranđelovac + pećina Risovača + Znamenito mesto Orašac  košta 550,00 dinara, a cena ulaznice za Risovača + Znamenito mesto Orašac iznosi 400,00 dinara.

• Prošetate jednim od najlepših parkova Srbije – parkom Bukovičke banje
• Popnete se na osmatračnicu na planini Bukulja

Kada je hrana u pitanju, preporuka za Etno selo Divljakovac, pečenjaru Mali hrast. Ako ste za moderniju varijantu, tu su restorani Piazza Becco u blizini trga i restoran na vrhu Bukulje. Ako ste za neku slatku varijantu, poslastičarnica Dolce je broj jedan!

Šta posetiti u Aranđelovcu  i okolini detaljno možete pročitati OVDE, a više informacija o Orašcu pročitajte OVDE.

 

Smederevska Tvrđava

Na samo 70 km od Beograda, nalazi se Smederevo koje krasi čuvena Smederevska tvrđava, izgrađena u 15. veku koju je podigao Đurađ Branković. Sastoji se iz Malog i Velikog grada i na površini od oko 11 hektara predstavlja jednu od najvećih tvrđava u Evropi ovog tipa. Podignuta je sa namerom da umesto Beograda, Smederevo postane prestonica tadašnje države, a sagrađena je tako da bude okružena vodom kako bi je bilo teže osvojiti. Ipak, predajom, bez borbe pada u turske ruke 1459.godine kad je pala i naša srednjovekovna srpska država.

Smederevska tvrđava je svakodnevno otvorena za posete od 08h-20h tokom sezone, a od 08h-17h van sezone. Ulaz se naplaćuje 250,00 dinara, a za učenike, studente i penzionere košta 150,00 dinara.

Informacije možete dobiti na brojeve telefona: +381 66 6115666 ili putem e-maila: info@visitsmederevo.com

Prošetajte glavnim trgom Smedereva na kojem dominiraju Hram Svetog velikomučenika pobedonosca Georgija i Spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu.

Preporučujem i posetu muzeja Smedereva kojeg  čine istorijska, etnološka, arheološka, umetnička i numizmatička zbirka. U izložbenim salama hronološki i tematski je izložen materijal od praistorije i antike do danas, koji u najvećem obimu prikazuje lokalnu istoriju od najstarijih vremena do polovine XX veka. Muzej je otvoren svakog dana, sem ponedeljka, radnim danima od 10h do 17h, a vikendom od 10h do 15h.

 

Valjevo i okolina

Izlet do Valjeva predstavlja svojevrstan čas istorije i kulture, jer je grad sam po sebi prava riznica, kao i njegova okolina. Od Beograda do Valjeva vas deli oko 100 km. U Valjevu obavezno prošetajte starom čaršijom Tešnjar, posetite Narodni muzej, koji je jedan od najlepših muzeja koje sam kod nas posetila i Muselimov konak.

U blizini Valjevske gimnazije i Narodnog muzeja, nalazi se moderna galerija Valjevo koja je osnovana 1985. godine na inicijativu našeg poznatog slikara Ljube Popovića. 

Možete da se popnete do parka Vidrak iznad grada, gde se nalazi spomenik Stevanu Filipoviću, ali i šetnja pored reke Gradac je obavezna. Ovde možete napraviti i pauzu za ručak. 

Više informacija i detalja o Valjevu pročitajte OVDE.

Ukoliko ostajete duže u ovom kraju, možete posetiti manastir Lelić, vidikovac Velika stena na jezeru Rovni, Brankovinu ili da produžite i do Taorskih vrela.

 

Ukoliko se dvoumite gde da odete na izlet, nadam se da sam vam pomogla i dala ideju šta sve možete da obiđete ovog proleća. Na mom instagram profilu možete pogledati još fotografija i pročitati dodatne informacije. Možda dobijete još neku ideju kako da organizujete neko od prolećnih putovanja. Šta god da odlučite, sigurna sam da nećete pogrešiti i jer ćete se sa svakog putovanja vratiti bogatiji za novo iskustvo.

Srećan put! 🙂

NAPOMENA: Sve fotografije su autorske i ne mogu se koristiti bez saglasnosti.