Begovo oko
PUTOVANJA,  RUMUNIJA

Izlet u kanjon reke Nere u Rumuniji

Koliko vas je čulo za Nacionalni park i kanjon reke Nere u Rumuniji? Da budem iskrena, ja nisam znala da se na samo 140 km od Beograda nalazi ovakva prirodna oaza. Idelno je mesto da gust saobraćaj i pešačke prelaze zamenite šetnjom kroz šumske staze i da umesto gradske buke uživate samo slušajući zvuke prirode.

Iako obožavam Beograd i njegov brzi život, često koristim priliku da vikendima negde u prirodi napunim baterije. Za izlet u kanjon reke Nere sam slučajno saznala preko Fejsbuka. Čim sam videla o čemu se radi znala sam da je ovo bio idealan rođendanski poklon za moju drugaricu. 🙂

 

Informacije o Nacionalnom parku

Reka Nera predstavlja granicu između Srbije i Rumunije. Od njenog ušća u Dunav počinje Đerdapska klisura, a u susednoj Rumuniji njene predele krase veoma slikoviti i interesantni pejzaži koji su pod zaštitom države.

Nacionalni park, kanjon Nere i Beušnice (Cheile Nerei-Beușnița) pripada jugozapadnom delu Rumunije. Udaljen je 25 km od granice sa Srbijom i nalazi se u Banatskim planinama. Do kanjona se dolazi preko Bele Crkve i graničnog prelaza Kaluđerovo. Ovo zaštićeno područje zauzima preko 36.000 hektara, a reka Beu, Nerina pritoka je pravi biser nacionalnog parka.

 

Kanjon reke Nere
Kanjon reke Nere

 

Dan u prirodi

Krenuli smo iz Zemuna nešto posle 06h, preko Pančeva i Bele Crkve gde nam se pridružio i naš vodič i posle kraće pauze nastavili ka granici. Za granični prelaz Kaluđerovo kažu da je užasno spor, ali mi smo imali sreće i brzo obavili sve granične formalnosti. Vozili smo se do sela Sasca Montana odakle smo se do Nacionalnog parka prevezli kombijem. Zbog uskog i krivudavog puta, nije preporučljivo da autobus silazi do samog ulaza u nacionalni park.

Cena ulaznice nam je bila uračunata u cenu aranžmana, ali koliko sam videla, ulaz se plaća 5 Lei, odnosno oko 1,5 evra.

Krenuli smo lagano kroz klisuru pored slapova i brzaka. Staza je uređena i nije naporna. Čak se i automobilima može proći uz smanjenu brzinu. Pad temperature i svežina u vazduhu je ono što se odmah oseti.

Kanjon reke Nere
Kanjon reke Nere

 

Stižemo do prvog skretanja sa staze i vodopada La Vaioaga. Ovde treba biti pažljiv jer je silaz strm i klizav, posebno ako je prethodnih dana padala kiša. Još sa staze se čuje šum vode koji najavljuje da se tamo dole sigurno nalazi predivan prizor. Mešanje bele pene koja se smiruje i polako pretvara u zelenu boju me je podsetila koliko volim da provodim vreme u prirodi i koliko uživam u ovakvim trenucima. Pravimo pauzu za fotografisanje, i zatim dalje lagano idemo ka kampu.

 

Vodopad La Vaioaga
Vodopad La Vaioaga

 

 

Kamp je jedino mesto u Nacionalnom parku gde možete kupiti neko osveženje ili poručiti porciju pastrmke.

Cena sokova je 5 Lei, kafa 3 Lei, a porcija pastrmke 17 Lei.

Velika mana parka jeste to što nigde, pa čak ni u kampu ne postoji toalet, pa se sve obavlja u potpuno prirodnom okruženju.

Nacionalni park i kanjon reke Nere
Nacionalni park i kanjon reke Nere

 

Put nas je dalje vodio do vrela koje se zove Begovo oko (Ochiu Bei). Ovo jezerce je dugačko oko 15 metara i do njega vodi mostić ispod kojeg se nalaze slapovi gde se može natočiti voda za piće. Nama je delovalo da mu je dubina oko 2 metra, jer prozirnom vodom stvara iluziju manje dubine. Međutim, do dna Begovog oka ima oko 10 metara. Mene je po boji i mirnoj vodi podsetilo na naše Krupajsko vrelo.

 

Begovo oko - kanjon reke Nere
Begovo oko – kanjon reke Nere

 

 

Da li ste znali…

Legenda kaže da se sin turskog Bega zaljubio u pastirovu ćerku i da je hteo da je oženi. Beg nije odobravao njihovu ljubav i rešio je da ubije devojku. Od tuge, Begov sin je prolio toliko suza koje su napravile jezero, a boja vode je u stvari boja njegovih očiju.

 

 

Posle ovog vrela, staza kreće blago uzbrdo i ovo je najteži deo puta. Nakon jednog kilometra stižemo i do krajnje destinacije na ovom izletu, vodopada Beušnica visokog 10 metara. Nažalost, vodopad preko leta uglavnom presuši, tako da nismo videli slapove za koje kažu da izgledaju veličanstveno.

Idealno vreme za posetu kanjonu je kasno proleće.

Vodopad Beušnica - kanjon reke Nere
Vodopad Beušnica – kanjon reke Nere

 

Istom stazom smo se vratili na početak kampa jer sve ovo vredi još jednom videti. Na povratku, pre izlaska iz Nacionalnog parka, obišli smo vidikovac iznad klisure Nere.

 

Kako stići do kanjona Nere?

Definitivno u sopstvenoj režiji ili u nekoj manjoj grupi. Zbog brojnosti naše grupe teško je bilo da svi održavaju isti tempo. Dve devojke su nam se izgubile, odnosno krenule su ka izlazu iz kampa.

Kao što sam pomenula, staza nije zahtevna i iako su putokazi na rumunskom jeziku, lako ih je pratiti. Ukoliko ste za više adrenalina i da obiđete veći deo parka, apsolutno preporučujem načeg vodiča Milana Belobabića sa kojim možete organizovati ture po želji. 

 

Mnogo je načina da obradujete i iznenadite sebe i vama drage ljude. Te stvari ne moraju da budu skupe, već je bitno da vrede i da vam prijaju. 

Tog dana smo nas dve prepešačile preko 20 kilometara ali nijednog trenutka nismo osetile umor. Netaknuta priroda, svež vazduh i beg u prirodu je najbolji način da se napune baterije, a ne da se isprazne.

Pišite mi, da li ste posetili ovaj nacionali park? Kakvi su vam utisci?

 

Korisne informacije:

  • Cena izleta peko agencije je iznosila 1.500,00 rsd po osobi;
  • Obavezno obujte patike (nikako starke ili neke sa tankim đonom);
  • Ponesite sa sobom hranu za ceo dan;
  • U Nacionalnom parku NEMA uopšte dometa;
  • Kontakt vodiča, Milana Belobabića je 062/508-801
  • Više informacija o kanjonu reke Nere možete pročitati ovde.

 

Srećan put!

12 Comments

  • Anđa

    Ja upravo idem tamo sa roditeljima!Vaše informacije su nam dosta pomogle da se upoznamo sa mestom gde idemo,nadam se da je zaista tako lepo kao što ste napisali!

  • Dragica

    Baš mi je drago! I ja sam mislila ponovo da idem… Javite vaše utiske ovde, baš me zanima kako ste se proveli!

    Pozdrav!

    • Jelena

      Mi planiramo sad ovih dana, videla sam da imaju ture iz NS, ali smo mislili u sopstvenoj reziji da odemo, lepse se voziti solo nego busem, samo je mene strah malo, druga drzava, suma, jos ako nema signala, da li ima ljudi preko vikenda, nije divljina?

      • Dragica

        Dobar dan Jelena!

        Sigurno je lepše da se ode u sopstvenoj režiji. Jeste šuma, ali nije tolika divljina 🙂 jer prolaze automobilom često…
        Sigurno ćete sresti ljude vikendom. Naša tura je bila vikendom.

        Bukvalno je staza kao što ste videli na fotografijama, a imate i na mom profilu na instagramu @dragadj fotografijem pa možete pogledati.

        Ulaz je sada 10 Lei.

        Ja bih ponovo išla, ali sigurno idem ovaj put u sopstvenoj režiji.

  • Jelena

    Hvala, hocu.

    Jos jedno pitanje samo, posto vidim da planinare ostave kod nekog sela, pricam za ture koje su organizovane, i onda pretpostavljam da isti taj bus njih saceka negde. Ne znam za nas koji bismo isli u spostvenoj reziji, tipa da li je staza kruzna. Ako nije, da li je duga ako bismo isli do neke tacke pa nazad, da li bismo stigli sve do mraka.

    • Dragica

      Jelena,
      autobus dođe do sela i odatle se ide mini busom jer je put uzak i ne bi mogao bus da se mimoiđe sa drugim automobilom.

      Kolima može do ulaza u Nacionalni park.

      • Dragica

        Dobar dan Milenko!
        Dođete kolima do ulaska i odatle je najlepše pešaka.
        Ne mora sa vodičem, možete i sami.
        Ulaz se plaća 10 Lei sada kako su mi javili neki ljudi koji su skorije bili.
        Ponesite sa sobom hranu i piće i uživajte u prirodi! 🙂

  • Ksenija

    Pozdrav, divno izgleda mesto i članak je vrlo koristan. Zanima me samo ukoliko se ide kolima do samog parka, kakav je put do tamo, da li je dosta uzak u krivudav ili ipak podnošljivo. Hvala unapred na odgovoru! 🙂

    • Dragica

      Draga Ksenija,
      Put je uzak da se teško može mimoići autobus, zato smo mi iz busa prelazili u kombi i u turama išli do ulaza.
      Automobilom možete slobodno. 🙂

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *