EGIPAT – obilazak Luksora i Rajskog ostrva

Dobro došli u nastavak priče o Egiptu. Ukoliko vam je prvi deo bio dovoljno interesantan, sigurna sam da ćete uživati čitajući i kako je dalje tekao naš boravak u Egiptu. Uživajte u nastavu priče o našem obilasku Luksora,  kao i poseti Rajskom ostrvu i El Guni.

 

Rajsko (Giftun) ostrvo

 

Dan odmora i prepričavanja utisaka iz Kaira i već je došlo vreme da se pakuju stvari za novi izlet. Sledilo je upoznavanje sa ostrvom Giftun, odnosno Rajskim ostrvom.

Jutro je. Nije bilo još ni 08h, a mi već spremne. Stiže automobil po nas i krećemo iz hotela ka marini. Čeka nas prolaz kroz policijsku kontrolu i dolazimo do našeg broda na kojem ćemo provesti dan.

 

Uz dobru atmosferu, našu muziku i nasmejanu posadu vreme je proletelo i pristižemo do ostrva.  Ako mu je već ime Rajsko (PARADISE), ne znam kako bih drugačije mogla i da ga opišem.

Peščani sprud sa kristalnom vodom okružen raznim podvodnim svetom definitivno je nešto što treba videti svako ko poseti Egipat.  Pravi raj. Omiljena je destinacija većini turista jer se prilično brzo stiže iz Hurgade.

 

 

Sunčanje i plivanje je nama nažalost bilo uskraćeno, jer nas vreme nije poslužilo, ali smo ga iskoristile za fotografisanje i obilazak ostrva.

 

LUKSOR – Muzej na otvorenom

 

Sledeći izlet nas je vodio južno od Hurgade. Nakon 4h vožnje autobusom stižemo do Luksora, odnosno jednog od najvećih arheoloških nalazišta na svetu. 

Grci su ga  zvali Teba, odnosno, grad sa stotinu kapija, a današnje ime Luksora potiče od arapskog Al-Uksur, što znači „palata“.  Bio je prestonica Egipta tokom Novog Kraljevstva, posvećen bogu Amon-Ra. Reka Nil ga je podelila na istočni i zapadni deo. 

 

Krećemo u obilazak hrama Karnak na istočnoj obali grada. Sagrađen je pre 1.300 godina i smatra se da je i najveći religiozni kompleks koji je ikada izgrađen.

Sastoji se iz četiri glavna dela od kojih je najveći, okrug Amona-Ra otvoren za javnost. Dinastije faraona smenjivajući se, dograđivale su ga i širile tako da današnji hram zauzima prostor od oko 250 ari. 

Prolazeći pored aleja sfingi, statua dolazimo do neverovatne dvorane sa 134 stuba raspoređena u 16 redova i jednostavno nemoguće je ne zapitati se kako su stari Egipćani uspeli da podignu tako visoke stubove sa platformom na vrhu tolikom da na nju može stati 50 ljudi?

To je još jedan dokaz da je civilizacija starih egipćana bila mnogo ispred svog vremena.

 

 

Dolina Kraljeva

Nakon obilaska hrama, krenuli smo na krstarenje Nilom i prelazak na zapadnu obalu Luksora. Preko obale na zapadnoj strani dolazimo do Doline Kraljeva, groblja smeštenog u brdima i skrivenog u stenama.

Kako su Egipćani verovali u postojanje zagrobnog života, večnost je bila namenjena uglavnom faraonima koji su mumificirani i sahranjivani u posebne grobnice. One su bile posebno oslikane raznim motivima i natpisima kojima su se obraćali bogovima. Zbog suve i tople klime, ove grobnice su i dalje netaknute i očuvane.

Najpoznatija je svakako grobnica dečaka-faraona, Tutankamona.  Otkriće njegove grobnice 1922. godine, zasenilo je sve ostale faraone i svakako smatra se arheološkim otkrićem stoleća. Pronađena su tri sarkofaga položena jedan u drugi, od kojeg je poslednji od čistog zlata, a unutar njega faraonova mumija (nalaze se u muzeju u Kairu). U grobnici je pronađeno preko 3500 predmeta uglavnom od zlata. Ovo je jedina grobnica koja nije opljačkana u Dolini Kraljeva.

Osećaj da silazim u grobnicu faraona zaista budi strahopoštovanje prema verovanjima starih Egipćana. 

U dolini kraljeva nije dozvoljeno fotografisanje i pored onih koji jesu fotografisali, ja to nisam uradila iz poštovanja koje ovi spomenici zaista zaslužuju.

 

Hatšepsut Hram

 

Nastavak izleta vodio nas je do posmrtnog hrama Hatšepsut (Dei El-Bahri) koji predstavlja počast ženi koja je vladala Egiptom kao faraon 21 godinu.

Nakon smrti svog muža Tutmozesa (koji je ujedno bio i njen polubrat), kraljica Hatšepsut je preuzela vlast i odmah nakon toga započela gradnju hrama uklesanog u stene.

 

U to vreme je bilo nečasno da žena bude vladar, pa je nakon smrti bila izbrisana sa liste Egipatskih kraljeva, međutim, ovaj hram je definitivno dao besmrtnost kraljici Hatšepsut.

Nazvan „brilijant među brilijantima“ jedan je od najupečatljivijih hramova na svetu.

 

 

 

Za kraj dana, dolazimo do Kolosa Memnona, dve statue visoke 18 metara, teške preko 1000 tona. Nalaze se na glavnom putu iz Luksora i ovde dve figure predstavljaju jedine ostatke hrama koje je gradio Amenofis III.

Utisak dana: Shvatam da o Luksoru i njegovim hramovima nisam znala ni približno koliko sam doživela u ovom jednom danu. Jer, naći se na tlu vanvremenske civilizacije, hodati hramovima kojima su vekovima koračali faraoni i silaziti u njihove grobnice svedoči da velika umetnička dela u sebi nose besmrtnost.

 

EL GUNA – Venecija na Crvenom moru

 

Poslednji dan našeg boravka bio je rezervisan za posetu El Guni, modernom gradiću udaljenom od Hurgade oko 20km. Grad čini mreža laguna i kanala povezanih mostovima koji prave kompleks savršenih peščanih plaža prošaranim tirkiznom vodom. Idealno je mesto za sve koji vole vodene sportove, plivanje sa delfinima, kornjačama i razne vrste ronjenja. 

Dan smo provele istražujući ulice, kanale i mostove. Posetile smo plaže i sumirale utiske naše posete ovoj fascinantnoj zemlji. 

 

„Neka mesta nije dovoljno videti jednom. Moraš ih videti više puta. U svako doba godine. I svaki put tražiš novo, i obiđeš ono omiljeno, staro, već poznato. Tek se tada mesta upoznaju u njihovom punom sjaju. E, to kada se desi, onda ćeš im se zasigurno vratiti još mnogo puta. Tu je razlika između običnog putovanja i avanture. Putniku je dovoljno da mesto vidi jednom. Onom gladnom avanture neće biti dosta ni sto i jednom. Jer uvek ostavi taj jedan kutak neistražen. Ne zato što ne stigne, već zato što tako zna da će se vratiti opet.“ Ivanicap

Tekst sa savetima šta treba još da znate pre odlaska u Egipat pročitajte ovde.