Aranđelovac – najlepši grad Šumadije

Dobro došli u najlepši i meni najdraži grad Šumadije – Aranđelovac! Vodim vas na mesto gde ćemo zajedno prošetati stazama praistorije, gde izviru lekovite mineralne vode i gde se nalazi svojevrstan muzej pod vedrim nebom. Ovde mi srce jače kuca, pluća lepše dišu i ljudi se najjače grle. Aranđelovac – grad u srcu Šumadije koji će i vama prirasti za srce.

Bio je 24. decembar 1994. godine duboko u noć. Zauvek ću pamtiti kako sam se okretala da vidim moje stope u snegu koji je prekrio puste ulice Aranđelovca. Za razliku od svakodnevne pucnjave koju sam slušala u BiH, delovalo je nestvarno čuti tišinu koju je prekidala škripa naših koraka dok smo žurili ka kući moje tetke. Što dalje od rata i ružnih uspomena. Na sigurno. Na toplo. I u njen zauvek najdraži zagljaj.

Sa deset godina dobila sam novi početak i priliku da nastavim detinjstvo kao svako normalno dete. Novu školu, nove prijatelje, novi dom i to baš u Aranđelovcu. 

Posle toliko vremena svakodnevnog života u ovom gradu, bilo je neobično krenuti u obilazak, kao turista. Uglavnom smo mi bili ti koji smo usmeravali posetioce na željene lokalitete, a ovaj put sam u toj ulozi bila ja. 

 

Nekoliko informacija o Aranđelovcu

Aranđelovac je smešten u podnožju planina Bukulja i Venčac i predstavlja jednu od najznačajnijih banja i lečilišta u našoj zemlji. Pripada Šumadijskom okrugu i udaljen je od Beograda oko 75 km. Putanju do Aranđelovca pogledajte ovde.

Ono po čemu se posebno izdvaja su izvori lekovite mineralne vode koji se koriste u Bukovičkoj banji, odnosno, Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju po kojoj je Aranđelovac izuzetno poznat. 

Ovaj mali šarmantni grad nudi raznovrsne sadržaje u kojima možete uživati.

 

Duga istorija i turističke atrakcije su ono što će vas posebno oduševiti, tako da ovde možete prošetati pećinom u kojoj je živeo pračovek, posetiti Narodni muzej, planinu Bukulju, ili jednostavno provesti dan u zelenom srcu grada – parku Bukovičke banje i osvežiti se u mnogobrojnim lokalnim kafićima i restoranima.

 

Pećina Risovača

U obilazak grada vodim vas od početka, od praistorije.

Na ulazu u Aranđelovac na obali rečice Kubršnica nalazi se slučajno otkrivena pećina Risovača. Dugačka je svega 135 metara, a kada joj se dodaju i bočni kanali, njena dužina iznosi 190 metara. Risovača svedoči o tragovima života praljudi koji su nekada živeli na ovim prostorima i posebno je značajna po svojim arheološkim i paleontološkim nalazištima čija istraživanja su započeta 1953. godine. Pripada spomenicima prirode I kategorije i kulturno je dobro od velikog značaja.

Ulaznice se kupuju na licu mesta i cene možete pogledati ovde. Sačekali smo da se formira grupa i već posle 10ak minuta krenuli u otkrivanje praistorije.

 

Šetnja stazama praistorije u pećini Risovača

Odmah nakon ulaza u pećinu, nalaze se četiri rekonstrukcije praljudi oko ognjišta koji prikazuju autentičnu atmosferu gde su se oni rađali i gde su živeli. Naime, ulaz u pećinu je još pre početka iskopavanja uništen kada se obrušio kamenolom i urušio njen početni deo. Kako bi se nadoknadilo izgubljeno, vajari iz Beograda su prikazali ove figure tako da u polutami deluju mistično, jer koliko znamo o praljudima, toliko svetla treba da pada na njihova tela.

Prvi deo pećine je najznačajniji po predmetima koji su ovde pronađeni. U Risovači osim što su pronađene kosti životinja, nije pronađen nijedan fosilni ostatak ljudske prirode, ali su pronađena materijalna dobra, predmeti od kamena i kosti koji predstavljaju deo stalne postavke  Narodnog muzeja Aranđelovca. 

U daljem toku, kada počinje tama i krivina, praljudi nisu odlazili. U dubini pećine su živele samo životinje koje su sa poslednjim ledenim dobom iščezle. Nakon krivine počinje i drugi deo pećine sa speleološkim karakteristikama gde se mogu videti Snežna soba i Vesnina soba. Na zidovima mogu da se vide neobični prirodni ukrasi kao što su stalaktiti, stalagmiti, korali i ukrasi koji podsećaju na suze.

Staza kroz pećinu je uska, ali odlično obeležena, a vodič Divna je zaista bila divna jer nam je svojim izvanrednim vođenjem dočarala pravu atmosferu nekadašnjih stanovnika Risovače. Bilo je neverovatno hodati stazama kojim su pre hiljade godina hodali praljudi.

Obilazak traje oko 20ak minuta i nakon pećine, krenula sam u Narodni muzej grada.

 

Narodni muzej u Aranđelovcu

Narodni muzej Aranđelovca se nalazi iznad parka i prilično je udaljen od grada. Osnovan je 1981. godine i kao što sam već pomenula, u njemu se, između ostalog, čuvaju brojni fosilni ostaci iz pećine Risovače.

Postavka „Milenijumi“ u prizemlju muzeja čuva i prikazuje predmete iz različitih oblasti i razdoblja, sve od starijeg kamenog doba pa do tradicionalnih predmeta šumadijskih sela.

Centralni deo muzeja zauzima skelet pećinskog medveda u prirodnoj veličini.

Ovde možete videti keramičku posudu staru preko 30 vekova, predmete pronađene u keltskim nekropolama, rimske stubove antičke kulture, pa sve do novije istorije oba srpska ustanka.

Prvi sprat muzeja se može pohvaliti izuzetnom kolekcijom i zbirkom keramičkih figura. Naime, od 1974. godine, kada je ustanovljen simpozijum „Svet keramike“, u letnjim mesecima, keramičari iz svih zemalja sveta dolaze i od lokalne gline, po svojoj inspiraciji kreiraju dela koja se čuvaju i izlažu u Narodnom muzeju Aranđelovca. Danas je to vrlo bogata i značajna zbirka sa oko 700 predmeta.

Predivna gospođa Olga Starčević, kustos muzeja, mi je ispričala i koliko je okolina Aranđelovca interesantna po arheološkim nalazištima. Tako saznajem da je na malom Venčacu pronađeno rimsko utvrđenje, dok je pre dve godine na velikom Venčacu pronađena nekropola, groblje na kojem su, kako se predpostavlja, sahranjivani oni koji su ziveli u tom utvrđenju.

Arheološko nalazište Dvorine, gde su otkriveni ostaci crkve u srpsko-vizantijskom stilu iz 14. veka sam ranije posetila i o tome pročitajte ovde.

Odmah pored muzeja nalazi se i jedna od najstarijih crkava u Aranđelovcu, Bukovička crkva.

 

Park Bukovičke Banje 

Svi putevi vode u park Bukovičke banje. I to jeste istina. Sa koje god strane da krenete, put će vas dovesti do srca grada i jednog od najlepših parkova Srbije koji se prostire na 22 hektara. 

Centralni deo zauzima predivna fontana, a iza nje je bolna tačka i rana Aranđelovca, Staro zdanje – zdanje tuge. Građevina stara preko 150 godina koja propada. Nekada je bila dvor o čijim se balovima nadaleko pričalo i predstavljala identitet Aranđelovca, a sada je napuštena zgrada koja je pretvorena kuću očaja.

Posebna me tuga obuzima ovde. Kako je malo potrebno da raskošni dvor zbog ljudskog nemara postane prazno i tužno zdanje. Stoji tu, odoleva spolja, ali unutra predstavlja pravi užas. Imala sam tu sreću da ga vidim u njegovom punom sjaju jer je moja generacija među poslednjim koji su za maturu posetili čuvenu „Salu kneževa“.

Ono što izdvaja ovaj park od drugih jeste muzej na otvorenom, u bukvalnom smislu te reči. Od kada je 1966. godine ustanovljena smotra umetnosti Mermer i zvuci kao i Simpozijum Beli Venčac, preko leta, u Aranđelovac dolaze vajari iz raznih zemalja sveta i od venčačkog mermera stvaraju skulpture koje ostaju ovde izložene pod vedrim nebom.

Ovaj simpozijum UNESCO je svrstao u red najznačajnijih svetskih atrakcija u domenu likovne umetnosti.

Uređene staze će vas voditi kroz park do skulptura, izvora mineralne vode, kao i do scene na otvorenom na kojoj se u letnjim mesecima održavaju prestave i razni događaji u toku navedene smotre „Mermer i zvuci“. Tada ova zelena i mirna oaza postaje mesto susreta, kulture i tradicije.

 

Planina Bukulja

Iznad Aranđelovca, uzdiže se planina Bukulja, čiji je najviši vrh 696 metara. Omiljeno je izletište Aranđelovčana, ali i turista koji ovde dolaze. Do vrha se stiže nakon samo 5 km asfaltnog puta. Staza nije naporna i toplo preporučujem da se popnete peške ukoliko vam to vreme dozvoli. Na vrhu vas čeka osmatračnica i kao nagrada prelepa panorama Šumadije. Takođe, u blizini se možete osvežiti „Kod Coke“ i odmoriti za povratak nazad.

 

Šta još možete videti u okolini Aranđelovca

Jezero u Kamenolomu Venčac – Na jednom od kopova Venčaca, slivanjem kišnice, nastalo je jezero koje svojom zelenom bojom vode mami uzdahe svima koji ga posete. Kako da stignete do ovog jezera pročitajte ovde.

Spomen kosturnica – koja se nalazi na izlazu iz grada kada se krene ka Lazarevcu. Ova kosturnica prestavlja spomenik srpskim i austrougarskim vojnicima koji su poginuli u Prvom svetskom ratu.

Jezero Garaši – se nalazi na desetak kilometara od grada Aranđelovac ispod planine Bukulje. Nastalo je za potrebe snabdevanja vodom grada i okoline. U blizini se nalaze sportski tereni za odbojku na pesku i bazen. Kako da stignete do jezera, pogledajte ovde.

Orašac – na samo par kilometara od Aranđelovca nalazi se selo Orašac, mesto gde je podignut Prvi srpski ustanak 15.02. 1804. godine gde možete posetiti muzej, crkvu Vaznesenja Gospodnjeg i spomen česmu u Marićevića jaruzi. Više informacija pročitajte ovde.

Oplenac i Topola – Oplenac, uzvišenje na 15 km od Aranđelovca i na kojem se nalazi mauzolej porodice Karađorđević. Više informacija pročitajte ovde.

Planina Kosmaj – koja nalazi u okolini Mladenovca i sa 626 metara nadmorske visine druga je najniža planina u Srbiji, posle Avale. Šta možete videti i obići na Kosmaju, pročitajte ovde.

 

Korisne informacije:

• Kontakt i najava grupa za pećinu Risovača na telefon 034/722-883;
• Više informacija i cene ulaznica u Narodni muzej u Aranđelovcu pogledajte na sajtu www.nmar.rs
• Toplo preporučujem da svratite u poslastičarnice „Dolce“ ili „Park srce“;
• Tradicionalna hrana u restoranu „Vajat“ je odlična.

 

NAPOMENA: Sve fotografije su autorske i ne mogu se koristiti bez saglasnosti.